Stara je izreka da zlo nikad ne ide samo pa tako  sada, kada se nad svetom i Srbijom nadvila zla kob u vidu virusne nesreće, krenule su i ostale nedaće kojih će biti sve više.

Građani, zabrinuti za svoje i zdravlje svojih najbližih, upadaju sve dublje u crnu rupu problema vezanih za svoja dugovanja bankama po karticama, čekovima  i minusima na računima, građane opterećuju krediti, hipoteke, opomene poreznika i komunalnih preduzeća. Tu su računi za kablovske operatere, računi za struju, za internet i telefone, računi za odvodnjavanje, grobna mesta, rate  po radnjama a registracija vozila postala je luksuz.

Ne dao Bog da vas nagazi javni izvršitelj, bez duše će vam istresti poslednji groš kako bi naplatio za izvršnog poverioca a praksa je pokazala da se dug od nekoliko hiljada dinara desetostruko uvećava zbog kamata i troškova izvršnog postupka koji su velikim delom  zarada i nagrada izvršitelja. Zaključak izvršitelja, napisan metodom ,,kopiraj – zalepi”, na jednoj kucanoj strani, naplaćuje se od jedne do nekoliko hiljada dinara a povrh svega, vrlo često, pojavljuju se i Narodna Banka Srbije i MUP sa svojim uslugama tj. troškovima. 

Ovih dana čak je 276 od 744 ispitanika na pitanje “kako ste” odgovorilo da je zabrinuto, 167 da je smoreno, 139 da je konfuzno, dok je 123 izjavilo da je zdravo, pokazali su rezultati onlajn ankete dnevnog lista Danas i Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Slutim da i ovi koji se osećaju zdravo nisu baš bez finansijskih problema.  

Dakle, građani suočeni surovom svakodnevicom i debljinom svojih buđelara neumitno zapadaju u turobno stanje ekonomske i zdravstvene neizvesnosti. 

Država je nakon gromoglasnih najava brzog privrednog oporavka s proleća, deljenjem po 100 evra svakom punoletnom, linearnom isplatom minimalca zaposlenima u privredi učinila da veliki broj naših sugrađana ne shvate dubinu krize i da se olako upuste u svakojaku potrošnju koja ugrožava finansijski status mnogih. Izbori u Srbiji su prošli a računi ostali.

Nema besplatnog ručka, sve dolazi na naplatu, dolazi vreme stravičnog stezanja kaiša, ne kupuje se kragna i štikla u trenutku kada niste platili porez, račun za vodu, struju ili slično.

Dobro, neko će me pitati: Matiću, šta želiš ovim tekstom, kao da mi ne znamo kako živimo?

Dragi čitaoci, želim samo da vas podsetim da će ova korona pošast potrajati, da će se po mnogima od nas obrušiti poput metka u okrutnoj igri na život i smrt zvanoj Ruski rulet, da vas upozorim da masovne vakcinacije, koja bi mogla da donese zdravstvenu sigurnost, neće biti pre septembra 2021. kako reče ministar Zlatibor Lončar, da ne nasedate na ružičasta obećanja da će se desiti čudo. Nema čuda, ne očekujte pomoć ukoliko niste kadri da sami sebi pomognete!

Možda je neko očekivao čudo u okviru skupštinske rasprave o republičkom Budžetu za 2021.godinu, nažalost, sem neosnovanog optimizma premijerke, ministra finansija i čitavog državnog vrha i salvi uvreda na račun  neistomišljenika od strane poslanika vladajuće većine, nismo dobili ni utehu ni nadu. Nijednu reč nismo čuli o dužničkom ropstvu velikog broja porodica u Srbiji. Ugled Narodne skupštine nikada nije bio niži.

Srbija je podeljena u političke rovove, ozbiljnog dijaloga nema, neki bitni akteri kao da su zaboravili kako je zapisano u Ustavu, da je naš politički sistem zasnovan na pluralizmu i višestranačju i da garantuje ravnopravnost svih učesnika. Bez dijaloga i demokratije nema nama napretka. 

Pod pritiskom Evropske Unije najavljeni su razgovori između vlasti i opozicije, negde za mart naredne godine, cenim da to neće doneti ništa ukoliko se sami ne urazumimo i podignemo nivo političke kulture. Takođe, vlast najavljuje promenu Ustava, opet pod sugestijama inostranog faktora, više sam nego siguran da će to biti razlog više za raskole.

No, da se vratim našoj svakodnevici… 

Došlo je vreme da je ušteda jedini vid ,,zarade”, ne dopustite sebi luksuz da zapadnete u kandže dužničkog ropstva, teško da će vam iko pomoći. 

,,Use i u svoje kljuse” –  kako rekoše naši stari.

Ne želim da širim defetizam pred Novu godinu, ali oprez svakako!

A naslov ovog teksta je po onoj engleskoj poslovici:

PESIMISTA jednako REALISTA!